1.语言简介

塞尔维亚语（原语：српски/srpski，英语：Serbian）属印欧语系斯拉夫语族南斯拉夫语支，与克罗地亚语（hrvatski）和波斯尼亚语（bosanski / босански）互通无障碍。属于同一个语支的语言还有保加利亚语（български）、马其顿语（македонски）和斯洛文尼亚语（slovenščina）。塞尔维亚语是塞尔维亚共和国（Република Србија/Republika Srbija）的官方语言，黑山（Црна Гора/Crna Gora）、波斯尼亚和黑塞哥维那（Босна и Херцеговина/Bosna i Hercegovina）的官方语言之一。

2.文字和发音

塞尔维亚语有西里尔和拉丁两种文字系统，均有官方地位。塞尔维亚语西里尔字母由武克·卡拉季奇（Вук Караџић）根据塞尔维亚语发音特点对已有的斯拉夫文字进行改革设计出了新的文字，经过后世调整沿用至今。

 

塞尔维亚语西里尔字母（出处：Omniglot）

塞尔维亚语拉丁字母（出处：Omniglot）

字母表中ћ和ђ是独有字母，不见于其他用西里尔字母书写的语言。字母љ 、њ 和џ 也可以在马其顿中找到。字母р可以和辅音构成一个音节，例如：Србија塞尔维亚、рт海角等。由于西里尔字母和拉丁字母都是官方认可的文字，以下原文例子均标出两种文字，用符号“/”分隔。

3.名词

塞尔维亚语名词有性、数、格等形态变化。

3.1 名词的性

名词有阳性、阴性和中性三种性，阳性名词通常以辅音结尾，阴性名词多以-а结尾，中性名词多以-о/-е结尾，其中也有一些例外情况。

阳性

мушкарац/muškarac男子汉，пас/pas狗，сан/san梦，момак/momak小伙子，речник/rečnik词典，језик/jezik语言，юнак/junak英雄，орао/orao鹰，део/deo部分

阴性

жена/žena女人，мајка/majka妈妈，кћи/kći女儿，мачка/mačka猫，књига/knjiga书，нога/noga脚，кућа/kuća房子，земља/zemlja土地

中性

дете/dete孩子，сунце/sunce太阳，село/selo村庄，писмо/pismo信，поље/polje场地，весеље/veselje乐趣，доба/doba时间

例外

ауто/auto汽车（阳性），вођа/vođa领袖（阳性），ствар/stvar物品（阴性），љубав/ljubav爱（阴性）

3.2 名词的数

塞尔维亚语名词有单数和复数两种数。单数变复数时阳性名词加-и/-i或-е/-e，阴性名词加-е/-e或-и/-i，中性名词加-а/-a。构成复数时，词干结尾有时发生辅音交替有时有增音情况比较复杂。以下仅举一些常见的情况。

1）阳性名词

直接加词尾：студент/student大学生-студенти/studenti，новинар/novinar新闻记者-новинари/novinari，пријатељ/prijatelj朋友-пријатељи/prijatelji

词尾发生辅音交替：

супруг/suprug丈夫-супрузи/supruzi（比较俄语супруг-супруги），сељак/seljak农民-сељаци/seljaci，јунак/junak英雄-јунаци/junaci，сиромах/siromah穷人-сиромаси/siromasi（保加利亚语亦同сиромах-сиромаси）

词尾有-ов/-ov，-ев/-ev增音（多为单音节词）：

друг/drug同志-другови/drugovi（也可用друзи/druzi），град/grad城市-градови/gradovi（作为“度数”解时复数为гради/gradi），муж/muž丈夫-мужеви/muževi（比较俄语муж-мужья），нож小刀-ножеви（比较俄语нож-ножи）

2）阴性名词

将词尾-а/-a变成-е/-e：учионица/učionica教室-учионице/učionice，мапа/mapa地图-мапе/mape，књига/knjiga书-књиге/knjige

辅音结尾加-и/-i：ствар/stvar物品-ствари/stvari

特殊变化：кћи/kći女儿-кћери/kćeri

3）中性名词

将词尾-о/-o，-е/-е变成-а/-a：село/selo村庄-села/sela，поље/polje场地-поља/polja，писмо/pismo信-писма/pisma

词尾有-ет/-ен/-ес(-et/-en/-es)增音：дрво/drvo树-дрвета/drveta（比较马其顿语дрво-дрва），име/ime名字-имена/imena（比较保加利亚语име-имена），небо/nebo天空-небеса/nebesa（也可用неба/neba，比较俄语небо-небеса）

3.3 名词的格

塞尔维亚语名词有主格（номинатив/nominativ）、属格（генитив/genitiv）、与格（датив/dativ）、宾格（акузатив/akuzativ）、呼格（вокатив/vokativ）、具格（инструментал/instrumental）和位格（локатив/lokativ）。

1）变格法

根据名词单数属格形式分为三种变位法。单数属格为-а/-a的属于第一变格法，为-е/-e的属于第二变格法，为-и/-i的属于第三变格法。例如：

第一变格法

прозор/prozor窗

格 单数 复数

主 прозор/prozor прозори/prozori

属 прозора/prozora прозора/prozora

与 прозору/prozoru прозорима/prozorima

宾 прозор/prozor прозоре/prozore

呼 прозоре/prozore прозори/prozori

具 прозором/prozorom прозорима/prozorima

位 прозору/prozoru прозорима/prozorima

阳性第一变格法名词宾格有两种词尾，有生命名词以及与人有关的名词加-а/-a（同属格），无生命名词同主格。例如：

друг/drug同志-друга/druga

момак/momak小伙-момка/momka

човјек/čovjek人-човјека/čovjeka

јелен/jelen鹿-јелена/jelena

прст/prst手指-прста/prsta

извор/izvor源泉-извор/izvor

хлеб/hleb面包-хлеб/hleb

кључ/ključ钥匙-кључ/ključ

第二变格法（војвода/vojvoda公爵）

格 单数 复数

主 војвода/vojvoda војводе/vojvode

属 војводе/vojvode војвода/vojvoda

与 војводи/vojvodi војводама/vojvodama

宾 војводу/vojvodu војводе/vojvode

呼 војводо/vojvodo војводе/vojvode

具 војводом/vojvodom војводама/vojvodama

位 војводи/vojvodi војводама/vojvodama

第三变格法（љубав/ljubav爱）

格 单数 复数

主 љубав/ljubav љубави/ljubavi

属 љубави/ljubavi љубави/ljubavi

与 љубави/ljubavi љубавима/ljubavima

宾 љубав/ljubav љубави/ljubavi

呼 љубави/ljubavi љубави/ljubavi

具 љубављу/ljubavlju љубавима/ljubavima

位 љубави/ljubavi љубавима/ljubavima

2）变格用例

Они су се срели и бегенисали./Oni su se sreli i begenisali.

他们一见面就互相爱上了。（они他们，主格）

Боље врабац у руци, него голуб на грани./Bolje vrabac u ruci, nego golub nag rani.

麻雀在手好过枝头的鸽子。（руци是рука“手”的位格，грани是грана“树枝”的位格）

Задовољни смо твојим успехом./Zadovoljni smo tvojim uspehom.

我们对你的成就感到满意。（успехом是успех“成就”的具格）

4.形容词

塞尔维亚语形容词有确定式和非确定式两种形式，修饰名词时，与被修饰词保持性、数、格一致。

以辅音结尾的性质、物质形容词两种形式都有。-и/-i结尾的形容词只有确定式，-ов/-ев/-ин(-on/-ev/-in)结尾的关系形容词只有非确定式。非确定式常作谓语，表示偶然的，事先未知的事物特征。确定式一般作定语或专有名词的一部分，表示经常性的已知的事物特征。例如：стар сељак/star seljak一个老农民（非确定式），стари сељак/stari seljak那个老农民（确定式）。非确定式单数变格举例如下：

млад/mlad年轻的

格 阳性 阴性 中性

主 млад/mlad млада/mlada младо/mlado

属 млада/mlada младе/mlade млада/mlada

与 младу/mladu младој/mladoj младу/mladu

宾 млад/mlad(非动物)/млада/mlada(动物) младу/mladu младо/mlado

呼 млад/mlad млада/mlada младо/mlado

具 младим/mladim младом/mladom младим/mladim

位 младу/mladu младој/mladoj младу/mladu

除上述变格之外，还有复数以及确定式单、复数变格形式，外加比较级和最高级变格形式，变化相当多。

形容词比较级加-ији/-ји/-ши(-iji/-ji/-iši)构成。例如：

стар/star老的-старији/stariji

јак/jak强壮的-јачи/jači

лак/lak容易的-лакши/lakši

мек/mek软的-мекши/mekši

леп/lep美丽的-лепши/lepši

不规则变化：

добар/dobar好的-бољи/bolji，зао/zao坏的-гори/gori，велик/velik大的-већи/veći，мален/malen小的-мањи/manji

最高级构成很简单，只要在比较级形态前加нај-/naj-即可。例如：стар/star老的-старији/stariji较老的-најстарији/najstariji最老的。

5.代词

塞尔维亚语有人称代词、物主代词、疑问代词等。代词有性数格的变化，用法也比较复杂。

人称代词：ја/ja我，ти/ti你，он/on他，она/ona她，оно/ono它，себе/sebe自己

物主代词：мој/moj（моја/moja阴性，моје/moje中性）我的，твој/tvoj（твоја/tvoja阴性，твоје/tvoje中性）你的，његов/njegov（његова/njegova阴性，његово/njegovo中性）他的/它的，наш/naš（наша/naša阴性，наше/naše中性）我们的，ваш/vaš（ваша/vaša阴性，ваше/vaše中性）你们的……

疑问代词：који/која/које(koji/koja/koje)哪个，чији/чија/чије(čiji/čija/čije)谁的，ко/ko谁，шта/šta什么

人称代词还有短式，例句如下：

Не срди се на ме!/Ne srdi se na me!

你别对我生气！（ме是мене的短式）

Нико те силом неће задржавати./Niko te silom neće zadržavati.

谁也不会硬留你。（те是тебе的短式）

6.数词

基数词（1~10）：један/jedan, два/dva, три/tri, четири/četiri, пет/pet, шест/šest, седам/sedam, осам/osam, девет/devet, десет/deset

序数词（1st~10th）: први/prvi, други/drugi, трећи/treći, четврти/četvrti, пети/peti, шести/šesti, седми/sedmi, осми/osmi, девети/deveti, десети/deseti

7.动词

塞尔维亚语动词有人称、数、式、体、时态、语态等语法范畴。

7.1 不定式

塞尔维亚语不定式以-ти/-ti结尾，少数动词以-ћи/-ći结尾。例如：

читати/čitati读，говорити/govoriti说，дати/dati给，чекати/čekati等待，играти/igrati玩，

наћи/naći寻找，доћи/doći来到，моћи/moći能够，ићи/ići去

用例

Могу читати ћирлицу./Mogu čitati ćirilicu.

我能读西里尔文。（моћи“能够”后面接不定式）

7.2 动词的时态

形式上动词有简单时态和复合时态两大类，简单时态有现在时、过去时和未完成时。复合时态有完成时、过去先行时、第一将来时和第二将来时等。动词有三套变位法，简单列举如下：

第一变位法

人称 词尾

1sg -ам/-am

2sg -аш/-aš

3sg -а/-a

1pl -амо/-amo

2pl -ате/-ate

3pl -ају/-aju

变位示例

знати/znati知道

знам/znat, знаш/znaš, зна/zna, знамо/znamo, знате/znate, знају/znaju

第二变位法

人称 词尾

1sg -ем/-em

2sg -еш/-eš

3sg -е/-e

1pl -емо/-emo

2pl -ете/-ete

3pl -у/-е(-u/-e)

变位示例

писати/pisati写

пишем/pišem, пишеш/pišeš, пише/piše, пишемо/pišemo, пишете/pišete, пишу/pišu

第三变位法

人称 词尾

1sg -им/-im

2sg -иш/-iš

3sg -и/-i

1pl -имо/-imo

2pl -ите/-ite

3pl -е/-e

变位示例

волети/voleti爱

волим/volim, волиш/voliš, воли/voli, волимо/volimo, волите/volite, воле/vole

上述变位即动词的现在时。

用例

Дивим се вашој храбрости./Divim se vašoj hrabrosti.

我赞赏你们的勇气。

Овај тип кола продаје се добро./Ovaj tiš kola prodaje se dobro.

这种类型的车卖得好。

Пропада му младост у ноћном седењу с којеким./Propada mu mladost u noćnom sedenju s kojekim.

他同不三不四的人晚上鬼混在一起，毁了青春。

过去完成时（аорист/aorist），口语中一般由“过去时”代替，人称词尾如下：

元音结尾的不定式词干加

1sg -х/-h

2sg 零

3sg 零

1pl -смо/-smo

2pl -сте/-ste

3pl -ше/-še

辅音结尾的不定式词干加

1sg -ох/-oh

2sg -е/-e

3sg -е/-e

1pl -осмо/-osmo

2pl -осте/-oste

3pl -оше/-oše

变位示例

чути/čuti听见

чух/čuh, чу/ču, чу/ču, чусмо/čusmo, чусте/čuste, чуше/čuše

појести/pojesti吃掉

поједох/pojedoh, поједе/pojede, поједе/pojede, поједосмо/pojedosmo, поједосте/pojedoste, поједоше/pojedoše

用例

Не знадох којим путем да пођем.

我不知走哪条路。

Од рана јутра ловисмо.

我们一早就打猎去了。

Уђосмо на разрушена, полупана врата.

我们进入一扇破损的被砸坏的门里。

过去时（перфект/perfekt）是复合时态，由бити/biti（是）的现在时简式сам/sam, си/si, је/je, смо/smo, сте/ste, су/su加动词的主动形动词构成。

变位示例

видети/videti看

видео/видела сам (video/videla sam)

видео/видела/видело си (video/videla/videlo si)

видео/видела/видело је (video/videla/videlo je)

видели/виделе смо (videli/videle smo)

видели/виделе/видела сте (videli/videle/videla ste)

видели/виделе/видела су (videli/videle/videla su)

用例

Пао је прва јесенска киша./Pao je prva jesenska kiša.

第一场秋雨已经落下了。

Многе мисли кључали су у њему./Mnoge misli ključali.

他头脑里突然冒出了许多想法。

Стражар нас је пропустио у кућу./Stražar nas je propustio u kuću.

卫兵放我们进了屋。

动词的将来时有三种形式。

形式I是助动词хтети/hteti（想）的现在时简式ћу/ću, ћеш/ćeš, ће/će, ћемо/ćemo, ћете/ćete, ће/će加主动词不定式。例如：ћу волети/ću voleti我将爱，ћеш волети/ćeš voleti你将爱，ће волети/će voleti他将爱等等。

形式II是助动词хтети（想）的现在时简式加да加主动词现在时变位。例如：ћу даволим/ću da volim我将爱，ћеш да волиш/ćeš da voliš你将爱，ће да воли/će da voli他将爱等等。

形式III是主动词词干与助动词变位形式合为一体。例如：

казати/kazati说

казаћу/kazaću, казаћеш/kazaćeš, казаће/kazaće, казаћемо/kazaćemo, казаћете/kazaćete, казаће/kazaće

用例

Кад дођу, све ће нам казати./Kad dođu, sve će nam kazati.

他们来的时候会告诉我们一切。

Свако коме се обратиш ће ти помоћи./Svako kome se obratiš će ti pomoći.

每一个你求助过的人都会帮你。

7.3 动词的体

和其他斯拉夫语族语言一样，塞尔维亚语动词也有完成体和未完成体形式。例如：

完成体 未完成体

спремити/spremiti спремати/spremati 准备

бацити/baciti бацати/bacati 扔

дати/dati давати/davati 给

познати/poznati познавати/poznavati 懂

заборавити/zaboraviti заборављати/zaboravljati 忘记

попити/popiti пити/piti 喝

написати/napisati писати/pisati 写

опрати/oprati прати/prati 洗

7.4 反身动词

反身动词的标志是се/se。例如：

облачити се/oblačiti se 穿衣

свлачити се/svlačiti 脱衣

бријати се/brijati se 刮脸